Portal de Periódicos da CAPES

Savremeni izazovi integralnog istraživanja kvaliteta finansijskih izveštaja

2009; Volume: 57; Linguagem: Croata

2406-1239

Dejan Malinić,

Regional Development and Management Studies

Finansijsko izvestavanje doprinosi podizanju transparentnosti procesa na tržistu kapitala, zastiti interesa investitora i povecanju sigurnosti u procesu donosenja odluka. Kao takvo, ono ima veoma važnu ulogu u procesima ublažavanja informacione asimetrije i održavanja stabilnosti finansijskog sistema. S druge strane, kompleksnost poslovnih transakcija, neophodnost postojanja racunovodstvenih opcija, neeticko ponasanje ucesnika u procesu izvestavanja i sl. imaju za posledicu da, ne retko, u praksi informacije u finansijskim izvestajima odstupaju od ekonomske realnosti. Moguce posledice takvog izvestavanja po preduzece, investitore, finansijska tržista i racunovodstvenu profesiju nalažu veoma ozbiljno bavljenje ovim problemima i na institucionalnom nivou, u smislu obezbeđenja potrebnog kvaliteta, ali i na nivou pronalaženja nacina za sto pouzdaniju analizu kvaliteta pojedinacnih finansijskih izvestaja. Uprkos naporima zakonodavca, regulatornih tela i profesije da se obezbedi istinito i posteno izvestavanje kreativno finansijsko izvestavanje opstaje kao realna opasnost po kvalitet finansijskog izvestavanja. Cinjenica je, pri tome, da tržiste u svim velikim finansijskim prevarama nije na vreme prepoznalo i inkorporiralo u vrednost akcija prisutne rizike koji su pratili poslovanje takvih kompanija. To ukazuje na dve stvari. Prvo, između performansi preduzeca i njegove tržisne vrednosti postoji logicna povezanost, u smislu da je realno ocekivati da se dobra (naravno, isto važi i za losa) ostvarenja pretoce u njima odgovarajuce tržisne vrednosti. Uostalom dok je tržiste verovalo dobrim ostvarenjima u finansijskim izvestajima i na tome utemeljenim ocekivanjima, dotle su i tržisne vrednosti kompanija beležile rast. Drugo, problem nije u tome da li ce tržiste reagovati na dobre ili lose vesti koje donose finansijski izvestaji. Izvesno, efikasno tržiste to podrazumeva. Problem nastaje onda kada tržiste ne prepozna na vreme skrivene gubitke i latentne rezerve u finansijskim izvestajima i na pogresnim informacijama gradi tržisne vrednosti preduzeca. Nevolje po investitore i druge interesne grupe najvecim delom nastaju u tom intervalu od nastanka stvarnih problema do njihovog identifikovanja. Ocigledno, zastupnici teze da se investitori mogu bezbedno oslanjati samo na tržisne informacije ignorisu elementarnu povezanost između kvaliteta ostvarenja preduzeca i njegove tržisne vrednosti. Iz prethodno recenog proizilazi da su korisnici informacija prinuđeni da dodatno procenjuju kvalitet finansijskih izvestaja, nezavisno od postojanja zakonskih i profesionalnih ogranicenja koja stoje na putu sprecavanja kreativnog izvestavanja i 'garancija' nezavisnih revizora u pogledu kvaliteta finansijskih izvestaja. Pri tome, treba imati u vidu da preispitivanje kvaliteta izvestavanja i prepoznavanje informacionih rizika podrazumeva sirok spektar racunovodstvenih znanja, poznavanje specificnosti privrednih oblasti, grupacija, grana i pojedinacnih preduzeca, identifikovanje poslovnih situacija koje pogoduju kreativnom izvestavanju i posedovanje visokih analitickih sposobnosti, koje nadilaze zahteve standardne tradicionalne analize finansijskih izvestaja. Kompleksnost prepoznavanja bilansnih rizika zahteva da se problem identifikovanja upozoravajucih signala posmatra nesto sire i ne vezuje samo za finansijske izvestaje. U tom kontekstu, za finansijske analiticare je od velike koristi prepoznavanje poslovnih situacija kod kojih postoji povecani rizik od nedozvoljenih postupanja u finansijskim izvestajima. Povecanje kapitala, problemi u ispunjavanju ugovornih obaveza, inicijalna javna ponuda, kvalitet korporativnog upravljanja, zasnovanost kompenzacija na performansama, transakcije sa povezanim licima, mogucnosti preuzimanja preduzeca i restrukturiranje preduzeca predstavljaju neke od karakteristicnih situacija koje prati povecani rizik od manipulacija. Naravno, to ne znaci da sva preduzeca u svim ovim procesima namerno izoblicavaju finansijski položaj i uspeh preduzeca. Takođe, to ne znaci da i u nekim drugim situacijama rizik ne postoji. Izraženi interesi koji prate navedene procese povecavaju rizik. Potpunija i efikasnija analiza kvaliteta finansijskih izvestaja podrazumeva procenu kvaliteta sistema finansijskog izvestavanja (podrazumeva procene kvaliteta institucionalizacije sistema finansijskog izvestavanja, kvaliteta regulative, kvaliteta primene regulative, nivoa profesionalne edukacije i kulture izvestavanja), analizu kvaliteta finansijskih izvestaja (podrazumeva procenu kvaliteta revizora, identifikovanje kljucnih racunovodstveni politika, procenu konzistentnosti primene racunovodstvenih politika, poređenje primenjenih racunovodstvenih politika sa konkurentskim preduzecima i procenu kvaliteta obelodanjivanja) i analizu upozoravajucih signala (red flags analysis) koja je sracunata na prepoznavanje rizika od kreativnog finansijskog izvestavanja i izloženosti preduzeca poslovno-finansijskim rizicima. Konacno, valja na kraju napomenuti da prepoznavanje problema u finansijskim izvestajima ne znaci automatski i odustajanje, primera radi investitora, od ulaganja u preduzece ili potencijalnog preuzimaoca od ciljnog drustva, ili donosenja odluke o dezinvestiranju i preusmeravanju kapitala u druga preduzeca. Imperativ identifikovanja stvarne finansijske pozicije je sagledavanje svih rizika (ponekad i sansi) i u takvim uslovima donosenje kvalitetnih odluka. To pred finansijske analiticare stavlja nove izazove u pogledu kvantificiranja skrivenih gubitaka i mogucih latentnih rezervi.